Bezbednost u saobraćaju

Poražavajuća statistika vladinih agencija za bezbednost saobraćaja kod nas i u svetu govori o velikom broju saobraćajnih nezgoda u kojima je uzrok udesa pospanost vozača i saputnika u automobilu. Učešće ovog uzroka u ukupnom broju nezgoda sa teškim posledicama je takođe veoma veliko, posebno ako se ima u vidu da je u velikom broju slučajeva teško utvrditi pravi uzrok izletanja sa kolovoza, prelaska u drugu saobraćajnu traku i sl( iz nepoznatog razloga) ali potpuno osnovano može da se pretpostavi da je pravi uzrok u padu koncetracije i pospanosti usled zamora. Do zamora najčešće dolazi u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima, nakon duge vožnje bez odmora, vožnje nakon obilnijeg uzimanja hrane, usled pregrevanja kabine u zimskim uslovima, opuštajuće muzike i sl.

111Prema Agenciji za bezbednost u saobraćaju Republike Srbije, najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda na dužim putovanjima su umor i pad koncentracije. Prema Statističkom izveštaju o stanju bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji u periodu od 1981. do 2012. godine, u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji poginula su 41.064 lica.

U toku 2012. godine na našim putevima dogodilo se 37.559 saobraćajnih nezgoda, od čega su 13.333 nezgode sa nastradalim licima, 12.718 nezgoda sa povređenim licima i 615 nezgoda sa poginulim licima. Prema prvim podacima u 2012. godini u saobraćajnim nezgodama poginula su 684 lica, dok je povređeno 18.406 lica, 3.545 teško i 14.861 lako.

Posmatrano u odnosu na vidove saobraćajnih nezgoda, najveći broj nezgoda sa nastradalim licima zabeležen je kod obaranja ili gaženja pešaka, bočnih sudara kao i kod sudara pri vožnji u istom smeru (najčešće tzv. „nalet otpozadi").

Takođe, najteže posledice saobraćajnih nezgoda (poginula lica) zabeležene su kod obaranja ili gaženja pešaka, sudara vozila iz suprotnih smerova, kao i kod sletanja vozila sa puta.

U odnosu na uticajne faktore u procesu nastanka saobraćjanih nezgoda i dalje je najizraženiji uticaj nepropisne i neprilagođene brzine kretanja vozila, uključivanje u saobraćaj i izvođenje nepropisnih radnji vozilom u saobraćaju, kao i psihofizičko stanje vozača.

U toku 2012. godine, najveći broj najtežih saobraćajnih nezgoda se događa tokom letnjih meseci, u periodu od juna do septembra, najveći broj nastradalih vozača i putnika je u danima vikenda (petak – subota), dok je stradanje pešaka izraženo tokom čitave nedelje bez većih oscilacija. Najveći broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima događa se tokom predvečerja (sumrak) i u večernjim satima.

222

Moderni automobili su udobni i nečujni, olakšavaju vožnju, ali i dovode do dremanja tokom vožnje. Takođe, ergonomska sedišta povećavaju rizik od uspavljivanja za volanom. 

Prema Nacionalnoj upravi za bezbednost u saobraćaju na autoputevima u SAD (National Highway Traffic Safety Administration -NHTSA) oko 100.000 udesa godišnje u Sjedinjenim Američkim Državama za uzrok ima uspavljivanje u vožnji. Oko 71.000 ljudi godišnje biva povređeno usled vožnje u pospanom stanju, a na žalost njih 1.500 izgubi život.  

U nekim aspektima vožnja u pospanom stanju je poput vožnje u pijanom stanju. Kada je u pitanju vožnja u pijanom stanju ako neko ima nivo alkohola u krvi preko 2 promila u Srbiji, odnosno 8 promila u SAD, on se zakonski smatra pijanim vozačem. Studije su pokazale da je vozač koji nije spavao ceo jedan dan, poput vozača sa nivoom alkohola u krivi 10 promila što je iznad dozvoljenog zakonskog nivoa. 

U Sjedinjenim Američkim Državama veliki broj saobraćajnih udesa nisu izazvani vožnjom u alkoholisanom stanju, mnogi učesnici u saobraćajnim nesrećama su imali vezane pojaseve, a do udesa je došlo usled pospanosti vozača

Do sada, najozbiljnije uništavanje automobila u saobraćajnim udesima, izazivali su pospani vozači, zato što najčešće ili ne postoji pokušaj izbegavanja sudara, ili su pokušaji minimalni. Policijski istražitelji u Sjedinjenim Američkim Državama su zaključili da u slučajevima saobraćajnih udesa koje su izazvali pospani vozači nije bilo tragova niti bilo kojih znakova kočenja, kao dokaz postojanja tzv. "mikro sna" (transa). 

Zamor pilota (eng. Pilot fatigue) je značajan problem u civilnim i vojnim avio operacijama. Statistike pokazuju da je umor pilota izazvao 4–8% od vazduhoplovnih nezgoda. Zbog toga su regulatorna tela poput Uprave za Federalnu avijaciju Sjedinjenih Američkih Država uvele limite za vreme provedeno u letu, i utvrdile minimalne periode za odmor posade. 

Brojni faktori poput preopterećenog rasporeda letenja, oscilacija u spavanju, poremećaja cirkadijanskog ritma (poremećaj u 24-časovnom ciklusu spavanja i buđenja) dovode do saobraćajnih nesreća usled pospanosti pilota.

Na žalost, mnogi nisu svesni ozbiljnosti problema vožnje u pospanom stanju. Pokušajte da se setite koliko puta ste bili umorni i veoma iscrpljeni, ali ste vozili misleći da ćete biti bezbedni. Ali ukoliko ste popili više pića, verovatno ne biste vozili već biste zamolili nekoga da Vam pomogne da bezbedno dođete kući? Zašto ste izabrali da budete bezbedni u jednom slučaju, a ne i u drugom?

Nije ni čudo što postoji toliko udesa usled pospanosti vozača, ako uzmemo u obzir koliko ljudi ipak seda za volan iako su umorni i neskoncentrisani. U Sjedinjenim Američkim Državama 51 odsto vozača kažu da su u poslednjih godinu dana vozili pospani tokom vožnje. 17 odsto priznaju da su zapravo zaspali za volanom. Najveći broj udesa usled pospanosti u vožnji dešava se između 2 ujutru i 6 ujutru.

Preporučujemo da pogledate korisne snimke na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja.